My life

Samo sto sam otvorila oci nadajuci se da napolju sija Sunce, otvorila sam prozor i razocarala sam se! Napolju je ledeno i pada kisa!!! Pa dobro, ako ovako krene dan kako li ce da se zavrsi?! Krenula sam sa malom dozom optimizma u skolu i na ulazu u ucionicu shvatila sam da sam zaboravila opremu za fizicko i da sam zaboravila pare za uzinu. Nista strasno, desava se, znam. Ali meni ovo nije prvi put. Presla sam preko svega toga i nastavila sam da se smejem i da budem pozitivna kao i uvek! Onda je pocela svadja sa nekim drugovima oko toga kako treba da se ponasa jedan 17-o godisnji decko, jer se oni ponasaju gore od mog mladjeg brata koji je drugi razred osnovne... Tada sam se mnogo iznervirala, jer sam shvatila da se sa njima ne moze pricati kao sa normalnim ljudima. I taman kada sam mislila da mi je dan konacno propao i da se nista losije ne moze desiti, dosao je cas biologije i naravno, profka je pocela da pita... Tada sam se skroz izgubila, ali sam uz pomoc drugarica oko mene dobila 5! Nisam mogla da verujem!!! Kod nase profesorke 5 je retkost! A posle biologije dobila sam 5 i iz srpskog... Kada se skola zavrsila otisla sam do grada sa drugaricama i zezale smo se kao nikad do sada. Tada sam shvatila da nista ne moze da mi pokvari dan dok su oni koje volim uz mene! Ivana, Milena, Nina, Dano, Nato, Bojana, Dudo - HVALA VAM!!!

I evo jos jedan dan je prosao, a nista se novo i neobicno nije desilo (sem male svadje sa "drugovima" na odeljenskoj)... Ustala sam rano, da bih stigla na vreme u skolu, a posle sam jedva cekala 13:25 da zvoni i da izjurim napolje da ga vidim makar na tren... Za taj trenutak se budim svaki dan i samo zbog toga idem sa osmehom u skolu. Da nema njega moj zivot bi bilo nekako tuzan, nepotpun... Ali on to ne zna. Nemam hrabrosti da mu kazem... Nemam hrabrosti ni da se upoznam sa njim...A "samo" zato sto ima devojku vec dugo, dugo... A nije da me ne primecuje. Uvek nekako mu se pogled zaustavi na meni, uvek je nasmejan kada ga pogledam... Sada jedva cekam da idem na fitnes, jer on trenira kosarku i moguce je da cu ga videti u gradu... I tako zivim od danas do sutra i ne znam sta me ceka narednog dana... Ne znam koliko cu jos ovako izdrzati???!!!